"Spoljnopolitički savet MSP je priča za sebe, počev od sastava, sa velikim uplivom NVO, do njegovog rada. "
NVO i Sonja Liht se ne upliće u rad MSP.Oni upravljaju. I ne samo u MSP.

Rešenje za sve probleme tog blaziranog zmijskog legla koje potpomaže propast države je raspuštanje ministarstva, donošenje novog zakona i ponovni izbor na opštem konkursu za sve pozicije u ministarstvu bez izuzetaka. Verujte da na slobodnom konkursu ne bi prošlo više od 10 odsto sadašnjeg sastava.

Zemlja pod americkom okupacijom i sa izdajnicima na
celu, nema ni diplomatiju ni vojsku.

Gospodine Joviću, neosporno je da Vaš tekst ima težinu. Međutim i Vi se uglavnom zadržavate na stavovima, šta bi trebalo uraditi, a ne da konkretno, po imenima i prezimenima, ukažete kavu su nesreću nanijeli Svilanović, dva Vuka, Pribićević, mlađi Vereš, Stefanovići stric i sinovac, Ž. Kovačević, čuveni Petrović koji je u doba Svilanovića de fakto rasturio SID, a izvesni Draškovićev advokat Živković dokrajčio.Ostaće upamćen po izjavi u jednom intervjuu, kada je došao za šefa SID-a, "da u svim predstavništvima imamo po jednog špijuna", a Vi kao profesionalac znate da nosioci diplomatskih pasoša nemaju pravo i ne smiju po Bečkim konvencijama da se bave špijunažom. O tim i mnogim drugim (zlo)djeliima napisao sam i objavio, od 2000, više od 100 tekstova, govorio na nekim TV stanicama. Pisao sam i o Dinkićevoj diplomatiji - ekonomistima i to upravo u NSPM. Diplomati koji su poslali pismo su ljuti što nisu po treći ili peti put upućeni za ambasadore, a do juče su bili slugenjare ministara.

Ne slažem se u nekim tačkama sa autorom. Iz poslovnih kontakata sa brojnim stranim ambasadama i ovde i van zemlje tokom dugog niza godina shvatio sam da su ambasadori najčešće karijerni profesionalci, dakle školovane diplomate. I Jugoslavija je, naročito pre 1974., kada je proradio famozni "ključ", imala takav sistem. Privredna diplomatija mora biti integralni deo ambasade, kao što je to najčešće u svetu (tzv. drugi sekretar ambasade). Ova Dinkićeva konstrukcija je besmislena. Inače je skandalozno da neki naši ambasadori imaju strano državljanstvo. Bruka i sramota.

Najveći sjaj jugoslovenske diplomatije otpočeo kada se unutrašnja politika počela uređivati prema zahtevima međunarodnog faktora. Sada je princip isti, ali su rezultati nikakvi. Zbog toga što se naš geostrateški potencijal bitno smanjio nakon rušenja Berlinskog zida. U međuvremenu smo okupirani. Niko nas ne zarezuje ni za suvu šljivu.Naša politička scena je obično lutkarsko pozorište. Političari kao lutke na žici koje se pokreću iz Brisela i Vašingtona, sa stranim ambasadorima kao suflerima.

Mora malo da dopunim moj predhodni komentar: Dakle, Da bi SID i Sl. veze proradile kako treba prethodno treba da se sklone šefovi DKP-dvojni državljani. U suprotnom službe bi se kompromitovale. A pre uklanjanja šefova- dvojnih državljana treba...

Diplomatija je jedan veoma bitan faktor svake države. Kada je riječ o Srpskoj diplomatiji, već od raspada SFRJ, najbolje bi bilo da je Srbija nije ni imala u pojedinim periodima. Ne bih da se ovo shvati samo kao kritika ali jako dobro sam pratio rad i izjave pojedinih ambasadora Srbije. Gotovo svaka njihova izjava je bila potpuno obesmišljena i kontraproduktivna kada je interes države u pitanju. Ne može se samo govoriti kako je Srbija bila pod pritiskom a ne zaboraviti kakve su izjave davali naši šefovi inostranih poslova naročito Svilanović i Vuk Drašković a o brojnim ambasadorima za koje se najblaže može reći da nisu uopšte znali svoj posao niti su htjeli da ga rade. Za posao diplomatije su potrebni ljudi koji vole svoju zemlju, moralni, obrazovani i kulturni, stručni...Sve to nismo imali do dolaska Vuka Jeremića koji bez obzira u kojoj je partiji, nekako radi svoj posao iako su mu i dalje neki ambasadori jako diskutabilni. Srbija na diplomatiji mora dobro da poradi, tu je najslabija